Иако тек недавно познат широј јавности, биатлон се у Норвешкој појавио још у 18. веку, а у северним деловима Европе вековима је био важан део обуке војника. Од такмичара су потребне две ствари: што брже савладавање стазе за скијашко трчање и прецизно гађање на стрелишту.
Постоји пет врста трка. У класичној појединачној трци мушкарци трче 20 километара, а жене 15 километара. Ту су и трка у постизању, спринт, масовни старт и штафета.
Појединац се разликује од осталих по томе што се за сваки промашај на крајњи резултат додаје пун минут времена, док у осталим тркама биатлонци плаћају неуспех на стрелишту казненим рундама које морају да скијају.
У појединачној и масовној конкуренцији пуца се четири пута, два пута у стојећем, два пута у лежећем, док се у осталим гађа по једном у сваком положају. Мета је удаљена 50 метара, а у лежећем дупло више.